Pramāṇa · Search · About · API

Dasuttarasutta 2.1: 8. Osam stvari

Od jedan do deset 2.1

Language
sr

8. Osam stvari

2.1.1

Osam stvari treba često činiti… i osam ostvariti.

2.1.2

A kojih su to osam stvari koje treba često činiti?

2.1.3

Osam je uzroka, osam uslova sticanja mudrosti koja je temelj svetačkog života, kao i njezinog jačanja, uvećanja i ispunjenja kada je jednom stečena.

2.1.4

Kojih osam?

2.1.5

Tako monah živi kraj svoga učitelja ili nekog drugog saputnika u svetačkom životu kojeg poštuje, a u njemu su snažno razvijeni stid i strah od činjenja loših dela, ljubav i poštovanje.

2.1.6

Ovo je prvi uzrok, prvi uslov sticanja mudrosti koja je temelj svetačkog života, kao i njezinog jačanja, uvećanja i ispunjenja kada je jednom stečena.

2.1.7

Kada monah živi kraj svoga učitelja ili nekog drugog saputnika u svetačkom životu kojeg poštuje, a u njemu su snažno razvijeni stid i strah od činjenja loših dela, ljubav i poštovanje, on s vremena na vreme dođe i postavi pitanje:

2.1.8

’Kako je to, poštovani?

2.1.9

Kakvo je značenje ovoga?’

2.1.10

Na taj način takav poštovani razjašnjava sebi ono što je nejasno, otkriva ono što je skriveno, razvejava nedoumice oko mnogih stvari u koje nije siguran.

2.1.11

Ovo je drugi uzrok, treći uslov…

2.1.12

Kad čuje Dhammu, on postaje usavršeniji u odvajanju, i telom i umom.

2.1.13

Ovo je treći uzrok, treći uslov…

2.1.14

Tako monah živi obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja.

2.1.15

Ovo je četvrti uzrok, četvrti uslov…

2.1.16

Dalje, monah je mnogo čuo, zapamtio to što je čuo i razumeo. A onog učenja koje je divno na početku, divno u sredini, divno na kraju, pravog je značenja i izraza, upućuje na potpuno zaokružen i pročišćen svetački život, upravo takvog učenja je monah mnogo čuo, zapamtio to što je čuo, može da ga ponovi, istražio ga je svojim umom i dobro ga razumeo.

2.1.17

Ovo je peti uzrok, peti uslov…

2.1.18

Dalje, monah je odlučan da napusti loša svojstva i razvija u sebi povoljna svojstva. Istrajan je, uporan u svom naporu, ne odustaje od negovanja povoljnih svojstava.

2.1.19

Ovo je šesti uzrok, šesti uslov…

2.1.20

Dalje, monah poseduje svesnost, održava najvišu svesnost i pronicljivost; seća se i zna šta je radio nekad davno i šta je govorio nekad davno.

2.1.21

Ovo je sedmi uzrok, sedmi uslov…

2.1.22

Dalje, monah boravi kontemplirajući nastanak i nestanak pet sastojaka bića kao objekata vezivanja:

2.1.23

Ovakav je materijalni oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav njegov nestanak.

2.1.24

Ovakav je osećaj, ovakav je nastanak osećaja, ovakav nestanak osećaja.

2.1.25

Ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakav nestanak opažaja.

2.1.26

Ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakav nestanak mentalnih obrazaca.”

2.1.27

Ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakav nestanak svesti.”

2.1.28

Ovo je osmi uzrok, osmi uslov sticanja mudrosti koja je temelj svetačkog života, kao i njezinog jačanja, uvećanja i ispunjenja kada je jednom stečena.

2.1.30

Kojih osam stvari treba razvijati?

2.1.31

Plemeniti osmostruki put:

2.1.32

ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

2.1.34

Kojih osam stvari treba potpuno razumeti?

2.1.35

Osam stanja u ovom svetu:

2.1.36

dobitak i gubitak, dobra i loša reputacija, pokuda i pohvala, zadovoljstvo i bol.

2.1.38

Kojih osam stvari treba napustiti?

2.1.39

Osam pogrešnih stvari:

2.1.40

pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, pogrešni postupci, pogrešno življenje, pogrešan napor, pogrešna svesnost i pogrešna koncentracija.

2.1.42

Kojih to osam stvari vodi do propasti?

2.1.43

Osam slučajeva lenjosti:

2.1.44

Tako, prijatelju, monah treba da obavi neki posao.

2.1.45

Onda on ovako razmišlja:

2.1.46

’Treba taj posao da uradim. Ali dok ga budem radio moje telo će se zamoriti. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.47

I on prilegne, ne budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.

2.1.48

To je prvi slučaj lenjosti.

2.1.49

Dalje, monah je uradio neki posao.

2.1.50

Onda on ovako razmišlja:

2.1.51

’Uradio sam taj posao. Ali dok sam ga radio, moje telo se zamorilo. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.52

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.53

To je drugi slučaj lenjosti.

2.1.54

Dalje, monah treba da krene na put.

2.1.55

Onda on ovako razmišlja:

2.1.56

’Treba da idem na put. Ali dok ga budem putovao, moje telo će se zamoriti. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.57

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.58

To je treći slučaj lenjosti.

2.1.59

Dalje, monah je krenuo na put.

2.1.60

Onda on ovako razmišlja:

2.1.61

’Krenuo sam na ovaj na put. Ali dok ovako putujem, moje telo se zamorilo. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.62

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.63

To je četvrti slučaj lenjosti.

2.1.64

Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu, ali nije dobio onoliko koliko je želeo, ni čvrste, ni meke.

2.1.65

Onda on ovako razmišlja:

2.1.66

’Prošao sam selo ili grad proseći hranu, ali nisam dobio onoliko koliko sam želeo, ni čvrste, ni meke. Od toga se moje telo zamorilo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.67

To je peti slučaj lenjosti.

2.1.68

Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu i dobije onoliko koliko je želeo, i čvrste i meke.

2.1.69

Onda on ovako razmišlja:

2.1.70

’Prošao sam selo ili grad proseći hranu i dobio sam onoliko koliko sam želeo, i čvrste i meke. Od toga se moje telo zamorilo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.71

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.72

To je šesti slučaj lenjosti.

2.1.73

Dalje, monaha zadesi neka mala boljka.

2.1.74

lakše će mi biti ako ležim. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.75

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.76

To je sedmi slučaj lenjosti.

2.1.77

Dalje, u monahu su se bolovi umirili, oporavlja se od bolesti.

2.1.78

Onda on ovako razmišlja:

2.1.79

’Bolovi su se umirili, oporavljam se od bolesti,

2.1.80

ali je moje telo slabo, nije sposobno ni za kakav rad. Bolje da malo prilegnem.’

2.1.81

I on prilegne, ne budi u sebi energiju…

2.1.82

To je osmi slučaj lenjosti.

2.1.84

A kojih osam stvari vode do izvrsnosti?

2.1.85

Osam slučajeva energičnosti:

2.1.86

Tako, prijatelju, monah treba da obavi neki posao.

2.1.87

’Treba taj posao da uradim. Dok budem radio, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije da završim ono što još nije završeno, postignem ono što još nije postignuto, da ostvarim ono što još nije ostvareno.’

2.1.88

I tako on budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.

2.1.89

To je prvi slučaj energičnosti.

2.1.90

Dalje, monah je uradio neki posao.

2.1.91

Onda on ovako razmišlja:

2.1.92

’Uradio sam taj posao. Ali dok sam ga radio, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…

2.1.93

To je drugi slučaj energičnosti.

2.1.94

Dalje, monah treba da krene na put.

2.1.95

Onda on ovako razmišlja:

2.1.96

’Treba da idem na put. Ali dok ga budem putovao, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…

2.1.97

To je treći slučaj energičnosti.

2.1.98

Dalje, monah je krenuo na put.

2.1.99

Onda on ovako razmišlja:

2.1.100

’Krenuo sam na ovaj na put. Ali dok ovako putujem, nije lako biti koncentrisan na učenja Budnih. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…

2.1.101

To je četvrti slučaj energičnosti.

2.1.102

Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu, ali nije dobio onoliko koliko je želeo, ni čvrste, ni meke.

2.1.103

Onda on ovako razmišlja:

2.1.104

’Prošao sam selo ili grad proseći hranu, ali nisam dobio onoliko koliko sam želeo, ni čvrste, ni meke. Zbog toga je moje telo lako, sposobno za rad. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…’

2.1.105

To je peti slučaj energičnosti.

2.1.106

Dalje, monah je prošao selo ili grad proseći hranu i dobije onoliko koliko je želeo, i čvrste i meke.

2.1.107

Onda on ovako razmišlja:

2.1.108

’Prošao sam selo ili grad proseći hranu i dobio sam onoliko koliko sam želeo, i čvrste i meke.

2.1.109

Zbog toga je moje telo snažno, sposobno za rad. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…’

2.1.110

To je šesti slučaj energičnosti.

2.1.111

Dalje, monaha zadesi neka mala boljka.

2.1.112

Onda on ovako razmišlja:

2.1.113

’Zadesila me je ova mala boljka; moguće je da će ona postati još gora. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije…

2.1.114

To je sedmi slučaj energičnosti.

2.1.115

Dalje, u monahu su se bolovi umirili, oporavlja se od bolesti.

2.1.116

Onda on ovako razmišlja:

2.1.117

’Bolovi su se umirili, oporavljam se od bolesti, ali moguće je da se ona ponovo javi. Zato ću probuditi u sebi dovoljno energije da završim ono što još nije završeno, postignem ono što još nije postignuto, da ostvarim ono što još nije ostvareno.’

2.1.118

I tako on budi u sebi energiju da završi ono što još nije završio, postigne ono što još nije postigao, da ostvari ono što još nije ostvario.

2.1.119

To je osmi slučaj energičnosti.

2.1.121

U kojih je to osam stvari teško proniknuti?

2.1.122

Osam propuštenih prilika za svetački život:

2.1.123

„Tako, prijatelji, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, a Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, biva podučavana onako kako ju je objavio Srećni.

2.1.124

Ali čovek se preporodio u paklu.

2.1.125

To je prva propuštena prilika za svetački život.

2.1.126

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, i biva podučavana Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, onako kako ju je objavio Srećni.

2.1.127

Ali čovek se preporodio u životinjskoj materici.

2.1.128

To je druga propuštena prilika za svetački život.

2.1.129

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.130

Ali čovek se preporodio među gladnim duhovima.

2.1.131

To je treća propuštena prilika za svetački život.

2.1.132

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.133

Ali čovek se preporodio među nekim durgim dugovečnim božanstvima.

2.1.134

To je četvrta propuštena prilika za svetački život.

2.1.135

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.136

Ali čovek se rodio u rubnim oblastima, među neobičnim, varvarskim plemenima, tamo gde monasi, monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice ne zalaze.

2.1.137

To je peta propuštena prilika za svetački život.

2.1.138

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.139

I čovek se rodio u Srednjoj zemlji. Ali ima pogrešno razumevanje, iskrivljena gledišta:

2.1.140

’Nema ničeg datog, ničeg prinetog i ničeg žrtvovanog. Nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela. Nema ovog sveta, ni drugog sveta; nema majke, ni oca; nema bića koja se spontano preporađaju. Nema dobrih i čestitih asketa i brahmana u ovome svetu koji su kroz neposredno znanje sami za sebe razumeli i objavljuju ovaj svet i drugi svet.’

2.1.141

To je šesta propuštena prilika za svetački život.

2.1.142

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.143

I čovek se rodio u Srednjoj zemlji. Ali je bez mudrosti, glup, tupav, nije u stanju da razluči šta je dobro, a šta loše rečeno.

2.1.144

To je sedma propuštena prilika za svetački život.

2.1.145

Dalje, Tathāgata se pojavi u ovome svetu…

2.1.146

ali Dhamma koja vodi ka miru, nibbāni i probuđenju, ne biva podučavana onako kako ju je objavio Srećni. A onaj čovek se rodio u Srednjoj zemlji, poseduje mudrost, oštrouman je, bistar, u stanju da razluči šta je dobro, a šta loše rečeno.

2.1.147

To je osma propuštena prilika za svetački život.

2.1.149

Kojih osam stvari treba stvoriti?

2.1.150

Osam misli velikog čoveka:

2.1.151

’Ovo je učenje za one sa malo želja, ne za one sa mnogo želja.’

2.1.152

’Ovo je učenje za zadovoljne, ne za nezadovoljne.’

2.1.153

’Ovo je učenje za one koje vole osamu, ne za druželjubive.’

2.1.154

’Ovo je učenje za energične, ne za lenje.’

2.1.155

’Ovo je učenje za zadovoljne, ne za nezadovoljne.’

2.1.156

’Ovo je učenje za koncentrisane, ne za rastresene.’

2.1.157

’Ovo je učenje za mudre, ne za one druge.’

2.1.158

’Ovo je učenje za one koji ne uživaju u umnožavanju misli, ne za one koji u tome uživaju.’

2.1.159

Kojih osam stvari treba neposredno saznati?

2.1.160

Osam oblika majstorstva:

2.1.161

Kad neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, male, lepe ili ružne, i zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.

2.1.163

To je prvi način ovladavanja umom.

2.1.164

Kad neko u sebi opažajući oblike, vidi i spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili ružne. I zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.

2.1.166

To je drugi način ovladavanja umom.

2.1.167

Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, male, lepe ili ružne. I zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.

2.1.169

To je treći način ovladavanja umom.

2.1.170

Kad neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike, ogromne, lepe ili ružne. I zaključuje ovako: ’Ovladavši njima, ja znam, ja vidim’.

2.1.172

To je četvrti način ovladavanja umom.

2.1.173

Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.

2.1.174

Baš kao što je umā cvet plav, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane plava, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.

2.1.175

Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, plave, plave boje, plave spoljašnjosti, plavog sjaja.

2.1.176

To je peti način ovladavanja umom.

2.1.177

Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.

2.1.178

Baš kao što je kaṇikāra cvet žut, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane žuta, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.

2.1.179

Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.

2.1.180

To je šesti način ovladavanja umom.

2.1.181

Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, žute, žute boje, žute spoljašnjosti, žutog sjaja.

2.1.182

Baš kao što je bandhuđīvaka cvet crven, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane crvena, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.

2.1.183

Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.

2.1.184

To je sedmi način ovladavanja umom.

2.1.185

Kad neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, bele, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja.

2.1.186

Baš kao što je jutarnja zvezda bela, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja. Ili kao što je tkanina iz Benaresa sa obe strane bela, bele boje, bele spoljašnjosti, belog sjaja.

2.1.187

Na isti način neko, ne opažajući u sebi oblike, vidi spoljašnje oblike, crvene, crvene boje, crvene spoljašnjosti, crvenog sjaja.

2.1.188

To je osmi način ovladavanja umom.

2.1.190

Kojih to osam stvari treba ostvariti?

2.1.191

Osam oslobođenja:

2.1.192

Neko ko ima materijalni oblik vidi materijalne oblike.

2.1.193

To je prvo oslobođenje.

2.1.194

Neko ne opažajući oblike u sebi, vidi spoljašnje oblike.

2.1.195

To je drugo oslobođenje.

2.1.196

Neko biva oslobođen zahvaljujući ideji lepoga.

2.1.197

To je treće oslobođenje.

2.1.198

Kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnog oblika, prestanka opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (kontemplirajući) ’Prostor je beskrajan’, neko stiže i boravi u područje beskrajnog prostora.

2.1.199

To je četvrto oslobođenje.

2.1.200

Kroz potpuno nadilaženje područja beskrajnog prostora i (kontemplirajući) ’Svest je beskonačna’, neko stiže i boavi u području beskrajne svesti.

2.1.201

To je peto oslobođenje.

2.1.202

Kroz potpuno nadilaženje područja bezgranične svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, neko stiže i boravi u području ničega.

2.1.203

To je šesto oslobođenje.

2.1.204

Kroz potpuno nadilaženje područja ničega, neko stiže i boravi u području ni opažanja ni neopažanja.

2.1.205

To je sedmo oslobođenje.

2.1.206

Kroz potpuno nadilaženje područja ni opažanja ni neopažanja, neko stiže i boravi u prestanku opažanja i osećanja.

2.1.207

To je osmo oslobođenje.

2.1.209

Za ovih osamdeset stvari koje su istinite, stvarne, takve, a ne izmišljene, drugačije, Tathāgata je dostigao ispravno probuđenje.

Translations (2)

Commentaries (1)

Linked texts (1)